Šta sve donose izmene Krivičnog zakonika u RS

Srpska ove godine uvodi kaznu doživotnog zatvora za najteža krivična dela poput teškog ubistva ili obljube deteta, ako za posledicu ima smrt, po uzoru na Srbiju, ali ne prepisuje potpuno tamošnji “Tijanin zakon”.

U krivičnom zakonodavstvu RS, naime, kazna dugotrajnog zatvora od 25 do 45 godina, koja se može izreći za najteža krivična dela, zamenjuje se doživotnom kaznom, kako je to prošle godine urađeno i u Srbiji. Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika RS, koji je nedavno utvrdila Vlada RS, takva kazna propisana je i za ubistva sudije, tužioca ili policajca na dužnosti, ubistva predstavnika najviših organa RS, terorizam ili uzimanje talaca u kojima su ljudi ubijeni, podaci su resornog ministarstva.

– Kao i kod Tijaninog zakona, usvojenog u Republici Srbiji, predviđeno je uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela. Zakonom je propisano i da se ova kazna ne može izreći učiniocu koji u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršio 21 godinu života, trudnoj ženi, učiniocu čija je uračunljivost u vreme izvršenja krivičnog dela bila bitno smanjena, niti za pokušaj krivičnog dela – preciziraju u Ministarstvu pravde RS.

Ono što se, ipak, nešto razlikuje u odnosu na “Tijanin zakon” jeste pravo na uslovni otpust. U Srpskoj je predviđeno da se osuđeni kome je izrečena kazna doživotnog zatvora može uslovno otpustiti nakon što izdrži 25 godina zatvora, kao i da se licu koje je osuđeno na kaznu doživotnog zatvora pomilovanje ne može dati pre nego što je izdržalo 25 godina zatvora.

U Srbiji je, međutim, predviđeno da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora, ali u skladu sa inicijativom Fondacije „Tijana Jurić” sud ne može da otpusti osuđenog zbog nekoliko brutalnih dela poput teškog ubistva deteta, obljube nad nemoćnim licem sa smrtnom posledicom ili obljube sa detetom sa smrtnom posledicom.

U Ministarstvu pravde RS objašnjavaju da je omogućavanje uslovnog otpuštanja onih koji su osuđeni i na najduže kazne zatvora, uključujući i doživotnu, jedno od osnovnih načela evropske kaznene politike, koje se mora poštovati.– Spremni smo da prihvatimo da se ne ide u neke stvari kojima ćemo možda kršiti neke konvencije, mada lično i dalje mislim da postoje ljudi koji se ne mogu popraviti. Ali poštujem radnu grupu koja je radila na izmenama zakona i stručnjake. Koliko znam, nacrtom se ide na doživotnu kaznu zatvora, ali nema onog dela da se oduzima mogućnost uslovnog otpusta. Videćemo kako će se dalje to razvijati, ali smatram da je jako važno da se čuje i glas struke. Zato ćemo tražiti da i javna rasprava o ovom zakonu bude što duža – kaže Žunić.

Jedan od razloga zašto je SNSD predložio da se u kaznenu politiku u RS uvede, odnosno vrati kazna doživotnog zatvora, jeste i problem sa povratnicima u činjenu najtežih krivičnih dela, ali i to što sada kaznena politika daje sudijama veliki prostor da odluče na koji način kazniti pojedince koji su izvršili takva krivična dela. Po nekim podacima, maksimalna kazna zatvora od 45 godina se u RS ne izriče.

Profesorka krivičnog prava i narodna poslanica Ivanka Marković ranije je objasnila da kod nas i u regionu postoji razlika između kaznenih politika zakonodavca i sudova, te da je opšti utisak da je kaznena politika sudova kod zaštite polnog integriteta ljudi i dece prilično blaga i neadekvatna, što odaje utisak i da zakon ne valja.

Kazna doživotnog zatvora, inače, postoji u dve trećine zemalja EU, te u brojnim zemljama sveta, podaci su stručnjaka za krivično pravo, piše Srpskainfo.

Krivična dela za najtežu kaznu

Kazna doživotnog zatvora u RS popisuje se za krivična dela:

1. teško ubistvo (ko drugog liši života na svirep ili podmukao način, ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete, mržnje ili iz drugih naročito niskih pobuda, ko liši života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao, ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, ko drugog liši života i pri tom umišljajno dovede u opasnost život još nekog lica, ko umišljajno liši života dva ili više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili ubistvu učinjenom pod posebno olakšavajućim okolnostima, ko liši života dete ili žensko lice za koje zna da je trudno, ko liši života sudiju ili javnog tužioca u vezi sa vršenjem njihove sudijske ili tužilačke dužnosti, ili ko liši života službeno ili vojno lice pri vršenju poslova bezbednosti ili dužnosti čuvanja javnog reda, hvatanja učinioca krivičnog dela ili čuvanja lica lišenog slobode, ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe);

2. obljuba s detetom mlađim od 15 godina ako je usled dela nastupila smrt deteta;

3. ubistvo predstavnika najviših organa Republike Srpske;

4. najteži oblici krivičnih dela protiv ustavnog uređenja Republike Srpske ako je pri izvršenju dela učinilac umišljajno lišio života jedno ili više lica;

5. terorizam, ako su dela imala za posledicu velika razaranja ili smrt jednog ili više lica, ili ako je pri izvršenju krivičnog dela učinilac neko lice s umišljajem lišio života;

6. uzimanje talaca, ako je pri izvršenju krivičnog dela učinilac oteto lice s umišljajem lišio života;

7. izvršenje krivičnog dela u sastavu kriminalnog udruženja koja zajedničkim delovanjem izvrše krivično delo propisano Zakonikom.